BEOGRAD - Uslov da ruski kredit od milijardu dolara zaista bude odobren Srbiji jeste da jedan aktuelni ministar nema pristup tom novcu, saznaje Kurir od dobro obaveštenog izvora iz Vlade Srbije. Naš sagovornik kaže da je pomenuti uslov već sada poznat „svima kojima bi trebalo da bude poznat“, iako će detalji uslova pod kojima Srbija dobija kredit biti precizirani u naredne dve nedelje.
Zbog poznatih nesuglasica u projektima sa Rusima Kurir pretpostavlja da je u pitanju ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
- Rusima se Dinkić direktno zamerio još uoči ratifikacije gasno-energetskog sporazuma jer je sa svojim timom prošlog decembra istupio iz radne grupe koja je pregovarala o tom dokumentu, uz objašnjenje da ruska strana nije dala dovoljno čvrstih pravnih garancija da će biti izgrađeni gasovod Južni tok, koji će prolaziti kroz Srbiju, skladište gasa Banatski Dvor i da će kupiti NIS. Onda je usledilo prolongiranje ratifikacije gasnog sporazuma u Skupštini, što je dodatno razbesnelo predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina - kaže naš sagovornik.
S druge strane, činjenica da su se mnogi obradovali ruskom kreditu, iako će ukupan aranžman biti poznat tek krajem meseca, ali i to što će sredstva iz kredita najverovatnije biti iskorišćena na način koji odgovara Rusima, veoma je zabrinula lidera SNS Tomislava Nikolića, koji je vlastima zamerio to što u ovakvim okolnostima uzimaju tako veliku pozajmicu. Ekonomista i poslanik SNS Igor Bečić kaže da je uzimanje kredita problematično jer je država prezadužena, ali i da je još veći problem to kako će taj novac biti iskorišćen.
- Od vremena Labusa država je podizala ogromne kredite jer Vlada nema nikakvo rešenje, a znaju da će kredite vraćati neko drugi, a ne oni za vreme svog mandata. Ruski kredit žele da predstave kao veliki politički poen, iako se još ne zna ni kako će taj novac biti iskorišćen. Umesto da ga ulože u proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta, ozdravljenje privrede, investicije, moguće je da će Rusi insistirati na tome da se ulaže u projekte koji su njima važni - sumnjičav je Bečić.
I Mahmut Bušatlija, savetnik za investicije, kritikuje način na koji će ruski kredit biti raspoređen. On zapaža da će čak 500 miliona dolara otići na izgradnju metroa, iako još nije poznato da li će Srbija graditi laki ili teški metro.
- Još je gore to što na pokrivanje budžetskog deficita ide 350 miliona dolara, jer se time direktno produbljuje zaduženje zemlje. Ta suma će otići u plate, penzije i potrošnju, i na kraju nećemo imati ništa. Drugačije bi bilo da je to investicioni kredit, odnosno da smo se zadužili za profitabilne investicije - kaže Bušatlija, i dodaje da ga sve ovo podseća na sporazum s Kinom oko mosta „između Zemuna i ničega“, pri čemu će Kina kreditirati svoje firme da izrade most.
- Moguće je da će se i Rusi tako ponašati. Verovatno će i oni birati projekte koji će biti kreditirani i usloviti nas da, pošto nam već daju pola milijarde dolara za metro, mi kupimo njihov. Suština je da se zadužujemo ako moramo i da gledamo da se korišćenjem kredita stvori neki višak vrednosti koji će poslužiti za vraćanje kredita, ali i da nešto zaradimo - zaključuje Bušatlija.
VUČKOVIĆ: PARE ULAGATI U INFRASTRUKTURU
Urednik internet portala Ekonomija i profesor na Univerzitetu Megatrend Vlada Vučković podržava uzimanje ruskog kredita, ističući da su u vreme oskudice potrebne finansije.
- Kod nas su od 2000. naovamo korišćene pare za održavanje sistema, što je katastrofalno za finansije. Pametno bi bilo da se pare što više ulažu u infrastrukturu - u puteve, mostove, telekomunikacije, a najgore je da se potroše kao što je slučaj u NIP, koji je pare koristio za krečenje škola, kupovinu stolica i čiviluka - podseća Vučković.
Sre Okt 07, 2009 1:49 pm