Корнелије Зела Кодреану (Corneliu Zela Codreanu) био је румунски клерикални националиста, политичар и лидер национал-фашистичке ''Гвоздене гарде – Легије Архангела Михајла'', такође познате као Легионарски покрет / Легија.
РАНИ ЖИВОТКорнелије Кодреану је рођен 13.септембра 1899.године у месту Хуси у Румунији. Његов отац Ион био је учитељ и касније ће бити активан у синовом покрету. Мајка Елизабета је била по националности Немица.
Доста времена у живели у месту Буковина у тадашњој Аустроугарској, где су били познати као Зелински.
Корнелију Кодреану је учествовао као добровољац у Првом светском рату. Војну обуку је имао у Бакауу (Bacău) од стране Петра Панреа који ће касније постати левичарски активиста.
Након рата заједно са Константином Панчуом оснива Национал-хришћанску одбрамбену лигу. Њих двојица објављују њихово капитално дело ''Велика Румунија'', у којој захтевају уједињење Румуна на Балкану у једну државу, с тим да ''православној браћи Србима и Бугарима нуде пријатељство те стога не желе да зазиру у њихов територијални суверенитет''.
ПОЧЕТАК ПОЛИТИЧКЕ КАРИЈЕРЕКорнелије Кодреану је заузео анти-комунистички став 1919.године када су Бољшевици окупирали Молдавију, коју је он сматрао неотуђивим делом Велике Румуније. Када су Бољшевици добили подршку у Румунији од стране Социјалистичке партије, добили су снажног непријатеља на супротној страни Корнелија Кодреануа.
Корнелије Кодреану је анти-семитизам наследио од свог оца, али га је спојио са снажним анти-комунизмом, верујући да Јевреји стоје иза Совјетском Савеза, а не православни хришћани Руси. Кодреану је називао комунисте Јуде-бољшевицима (Jewish Bolshevism).
Корнелије Кодреану је студирао право у Ијаси, где је започео политичку каријеру. Као и његов отац постао је близак са покретом ''A.C. Cuza''. У то време Корнелије Кодреану је сматрао да Јевреји искоришћавају младе Румунке због својих блудних и покварених умова, да Јевреји представљају издајнике Румуније.
Пред крај 1919.године, Кодреану се учллањава у ''Националну заштитну гарду'' (Garda Conştiinţei Naţionale),групу коју је основао електричар Константин Панчу. Панчуов покрет је био пролетеријатски и тражио је алтернативу комунизму и капитализму, и он је свој покрет називао ''радничко-социјалистичком десницом''.Панчу је подржавао генерала Александра Аверешкуа из Народне партије, када се одвојио са једном групом из ње, и 1920.године основао ''Лабуристички покрет Румуније''.
Када је НЗГ почела да подржава националистичке радничке синдикате и организује штрајкове, њени активисти укључујући и Кодреануа, основали су ''Асоцијацију хришћанских студената'' директно нападајући управу универзитета да је под дирекнтом контролом Јевреја. Великим притиском управе универзитета на којем су деловали и немогућносшћу да утичу на велики број студената, Кодреану и екипа напуштају га, и Кодреану никада није добио правничку диплому.
Након тога Кодреану одлази 1922.године на студирање у Берлин. Учествовао је у манифестацији италијанских фашиста, Маршу на Рим. Убрзо се враћа у Румунију.
ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА У НХОЛ-у
Убрзо после доласка на власт Национал-либерална партија забрањује деловање ''A.C. Cuza'', али 4.марта 1923.године Хришћански националисти оснивају организацију под именом ''Национал-хришћанска одбрамбена лига''.
Њима се 1925.године придружује Ион Мута, преводилац књиге ''Протоколи сионских мудраца'', која ће постати саставни део идеологије НХОЛ.
ФОРМИРАЊЕ ЛЕГИОНАРСКОГ ПОКРЕТА
Корнeлија Кодреануа хапсе у новембру 1923.године због парамилитарног и револуционарног деловања, и спроводе га у затвор Вакареши (Văcăreşti) надомак Букурешта. Ту Кодреану долази на идеју да унутар НХОЛ-а оснију посебну организацију, коју је назвао ''Легија Светог Архангела Михајла'', због тога што му је највише снаге у животу дала православна икона у затворској цркви, коју је Кодреану свакодневно посећивао и сведочио је да му се лично указао свети Архангел Михајло.
Изласком из затвора, створио је унутар НХОЛ-а посебан систем који је назвао ''Frăţia de Cruce'' односно ''Братство крста''. Сваки припадник НХОЛ-а морао је да пролије своју крв пред браћом из покрета на православни крст и изговори заклетву НХОЛ-а.
У мају 1924.године у Иаси започиње да гради студентски центар, али је његову замисао спречила румунска полиција коју је предводио Константин Манчу (Constantin Manciu). Кодреана и још неколико припадника НХОЛ-а ухапшено и и послато у затвор на неколико дана.
После краћег времена проведеног ван политичке активности, Кодреану се осветио Манчуу, ранећи њега и још неколико полицајаца у октобру исте године у згради Суда у Иаси, где је Манчу позван као сведок против Кодреануа и његових сабораца.
Форензичари су касније устврдили да Манчу није одмах био усмрћен, већ да је пре смрти пружао знаке самоодбране, док је Кодреану тврдио да се само бранио од насртаја полицајца.
У исто време у румунском парламенту Сељачка партија на челу са Паулом Бујором ускраћује подршку мандата румунској Влади Национал-либералне партије, због политичког насиља у земљи. Тада се две партије договарају да спроведу тзв. ''Марсезов закон'' (Mârzescu Law) који је требао да спречи политичко насиље.
Први на удару Марсезовог закона били су комунисти, чије је деловање одмах забрањено.
Изласком из затвора Кодреану одлази у Гренобле, како би узео учешће на изборима 1926.године, и кандидује се за градоначелника Фосканиа (Focşani). НХОЛ је већ дуже време био забрањен, те Кодреану окупља њене бивше чланове и остварује свој сан о оснивању Легије у новембру 1927. године.
Легија је била базирана по систему ''Братство крста'', ауторитативном и хијерархијском кодексу. Корнелија Кодреануа сви су ословљавали са ''капетане''. За кратко време Легија је стекла много присталица међу румунским свештеницима, сматрајући да Кодреану жели национално спасење у религиозном смислу.
Легија је користила православне ритуале у свом свакодневном деловању, а сам Кодреану је у политичкој борби често био обучен у традиционалну румунску ношњу. Легија је такође била заснована и на мистицизму, а Кодреану је једном приликом рекао: ''Легија мења човека из корена, и прави од њега ново биће (omul nou)!''.
Показивајући своје политичке ставове, Легија је већ у страту била означена као анти-семитска, јер је сматрала да се мора решити ''Јеврејско питање у Румунији, где Јевреји сеју семе блуда и неморала''.
Корнелије Кодреану је отворено почео да говори против Јевреја 1927.године, на протесту који је организовала Легија испред синагоге у Орадеи. Треба напоменути да је Румунија, одмах иза Пољске у то време била највише анти-семитска земља у Источној Европи.
Кроз две године постојања Легионарски покрет је постао активан на целој територији Румуније. За време ''велике депресије'' 1931. године на изборима у Румуније, Кодреануова групација осваја 5 места у румунском парламенту. Убрзо је постао познат по томе што је раскринкавао корупције међу политичарима у тада актуелној власти Румуније.
Идеолог анти-семитског програма Легије био је Николај Јорга бивши члан Ћуза групе, који је своју идеју назвао ''рационални анти-семитизам'' увек давајући конкретне замерке на Јевреје.
Корнелије Кодреану је сматрао да су Румуни и остали православни народи много супериорнији у односу на друге у свом окружењу, посебно је био нетрпељив према Мађарима.
Легионарски покрет је окупљао углавном нижу класу, сиромашне, сељаке и највећи број младих образованих студената. Просечна старост члана Легије била је 27 година.
Легионарски покрет са челу са Кодреануом био је против капитализма, либерлизма, комунизма и демократије. Такође је био опонент модернизације и материјализма, залажући се за корпоративизам и хришћански национал-социјализам.
Власти тада почиње да забрињава револуционарни потенцијал Легије и могуће избијање насиља међу грађанима.
Ситуација почиње да добија велики примат када Корнелије Кодреану даје пуну подршку Адолфу Хитлеру и НСДАП-у.
Непосредно пре избора 1933.године власти хапсе више значајних функционера Легије оптужујући их за тероризам. Влада 1936. године Легију проглашава ''ескадроном смрти''.
Исте године долази до смрти Мота (Moţa) потпредседника Легионарског покрета и Васила Марина, високог функционера који је учествовао као добровољац у Шпанском грађанском рату на страни генрала Франциска Франка. Те године Коренелије Кодреану издаје своју чувену аутобиографску књигу ''Мојим легионарима'' (Pentru legionari).
Дуги низ година Легију је финансирао велики румунски предузетник Николај Малакса.
Легионарски покрет је окупљао ултра-националисте, клерикалне патриоте, румунске фашисте и национал-социјалисте.
Легионарски покрет је био варијанта локалног румунског фашизма, по идејама веома сличан са Српским народним покретом ''ЗБОР'' Димитрија Љотића.
Легионарски покрет је у своје време називан револуционарно-терористичком организацијом од стране тадашњег режима, полиције и судства.
Корнелију Кодреану су у Легионарском покрету називали Капетаном (Căpitanul), и он је био неоспориви вођа покрета до смрти.
Идеолог румунског анти-семитизма је Николау Паулешску (Nicolae Paulescu).
ОСНИВАЊЕ ПАРТИЈЕПосле више година деловања као парамилитарна група, Легија се претвара у политичку партију. Наступа на изборима 1937.године под именом ''Све за Отаџбину'' (Totul Pentru Ţară). Кодреану је на тим изборима у кампњи често понављао да ће након победе његове партије за 48 сати увести Румунију у пакт са Немачком и Италијом и да ће то бити сигуран пут за цели Балкан, те да ће прогласити једнопартијски систем. Кодреануова партија осваја 16% гласова и постаје трећа по снази политичка организација у земљи, а међу националистима прва.
Ускоро долази до расцепа унутар Кодреануове партије ,те Николај Јорга оснива своју групацију ''Lăncieri'',а све уз подршку владајуће Национал-хришћанске партије која му чак омогућава и формирање своје парамилитарне формације тзв ''плавокошуљаша''.
Током 1937.године румунски краљ Карољ II, почео је да фаворизује фашистичку Национал-хришћанску партије и Народни ренесансни фронт, пркосећи Кодреану и његовој партији и Легији.
Тада почињу жестоки напади на Кодреануа и његову партију. Дневни лист ''Neamul Românesc'' , који је био под Јоргином контролом на све могуће начине почиње да блати име и идеје Корнелија Кодреануа, оптуживајући га за корупцију и диктаторске амбиције.
Неколико месеци касније тачније 16.априла, полиција хапси Кодреануа и још 14 функционера његове партије, међу којима и Георга Клима, Александра Тела, Рада Гура, Наеа Иоенескуа, Сербана Милковеана и Михаила Полихрониада, оптужујући их за непоштовање Устава и закона.
Кодреану је био послат у затвор Жилава, а остали у Тишману. У затвору Кодреану проводи шест месеци, а отворену подршку му је упутио генерал Ион Антонеску, који ће касније бити премијер (Conducător) румунске Владе. Током суђења Кодреану је судије називао ''бољшевицима'' јер му није било омогућено да говори у своју одбрану.
Његови адвокати Истрат Мишеску и Григор Јуниан више пута су упућивали захтеве за ослобађање Врховном суду називајући Кодреануа ''човека великим срцем, који управо има проблема са њим'', алудирајући на здравствене проблеме Корнелија Кодреануа.
Осуђен је на десет година тешке робије. Премештен је из Жилаве у Дофтану, где му је омогућено да има комуникацију са породицом и пријатељима.
Након Хитлеровог напада на Евроспке земље, Корнелије Кодреану се обратио Краљу Каролу, да учини све да спречи напад Немачке на Румунију. Краљ је прихватио, и троје чланова Легије су пошле са њим у посету Хитлеру у резиденцију Бернхоф. Пошто Хитлер није подржавао Легију и иритиран тим разговором, наређује забрану Легионарског покрета и Кодреануове партије.
СМРТПо повратку у земљу, 30. новембра 1938. године, румунски краљ Карол, наређује убиство Корнелија Кодреануа. Страшно убиство извршавају полицијајци, али детаљи тог злочина и дан данс нису добро познати широј јавности.
КАПИТАЛНO ДЕЛOКапиталнo делo Коренија Кодреануа јесте идеолошка књига: ''Мојим легионарима''.
Ево одломака из његових дела:
''Манифест хришћанског национал-социјализма'':
''Верујем у једну и недељиву румунску државу од Дњестра до Тисе, земљу свих Румуна и само Румуна, који су вредни и поштени и имају страх од Бога, и који се брину за своју земљу и свој народ; и у државу која даје једнака права, грађанска и политичка, и мушкарцима и женама; у државу-заштитника породице, која плаћа своје чиновнике и раднике на основу броја деце и рада који улажу и квалитативно и квантитативно; и у Државу, која подржава друштвени склад смањивањем класних разлика; и која осим плата, национализује фабрике (својина свих радника) и додељује земљу свим земљорадницима.
''Та држава би поделила добит између власника (државе или приватног лица) и радника. Бивши власник би поред своје плате, добијао и проценат, који је супротно сразмеран његовом првобитном улагању; осим тога, Држава би осигурала раднике путем ''здравственог фонда''; обезбедила би просторије за исхрану и за облачење радника и службеника, који би имали своје представнике у управним органима разних индустријских, пољопривредних и трговачких институција.
''Верујем у великог и снажног 'оца свих радника' и краља свих сељака, Фердинанда Првог, који је све жртвовао за добро Румуније и који је ради нашег спасења постао једно са народом; који је на челу својих трупа у Мараштију и Марашетију поразио непријатеља; и све време с љубављу и поверењем гледа на своју војску, одану краљу и отаџбини.
''Верујем у једну тробојку обасјану зракама хришћанског Национал-Социјализма, у симбол слоге међу браћом и сестрама Велике Румуније.
''Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву са свештеницима, који живе по јеванђељском узору и који су вољни да, као апостоли, жртвују себе ради просвећивања многих других.
''Одобравам одлуку да министре бира Парламент, поздрављам укидање Сената, формирање градске полиције, порез на приход, пољопривредне и занатлијске школе у селима, домове за инвалиде и старе људе, народне домове, утврђивање очинства, објављивање закона на свима разумљив начин, охрабривање приватне делатности у интересу Народа, и развој индустрије у сеоским домаћинствима.
''Чекам васкрсење националне свести чак и код најпонизнијег пастира и очекујем да се интелектуалци спусте међу напаћене људе из народа, да им помогну и учврсте их у искреном братству, као темељу румунске државе у будућности. Амин!
Гарда Националне Свести
Лист Constiinta ( ''Свест'' )
понедељак, 9. фебруар, 1920
''Мојим Легионарима''
Цела књига ''Мојим Легионарима'' у PDF формату може се преузети са:
http://www.miscarea.net/Kornelije Kodreanu - Mojim legionarima.pdf
НАСТАВЉАЧИ КОДРЕАНУОВЕ ИДЕЈЕКорнелију Кодреану важи за узора модерној десници.
За директног идеолога сматра га румунска организација ''Нова десница'' (Noua Dreaptă), као и многе друге сличне организације, махом чланице Европског националног фронта.
Нова десница (Noua Dreaptă) приказује Корнелија Кодреануа као свеца и има исцртане иконе са његовим ликом. Сматра га за највећег румунског интелектуалца и политичара. Сваке године организује тзв ''Кодреануов марш''.
Александар Барашњиков вођа Руског националог фронта ''ЈЕДИНСТВО'' такође има многе речи хвале за Кодреануа називајући га ''највећим православним мислиоцем 20 века''.
Покрет за Румунију (Mişcarea pentru România) Маријана Мунтеануа се такође представља као настављач Легионарског покрета.
http://www.codreanu.ro - Интернет страница посвећена Корнелију Кодреану
http://www.nouadreаpta.org - Нова десница
ПРЕВЕО: СТЕФАН Б. ИЗ КРАЉЕВА 
Uto Okt 06, 2009 6:41 pm
