Аутор: Никола Марић
Хомофобија – ненаучни политичко-пропагандни појам
Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају.
Друга саборна посланица св. Апостола Петра 3:9
Овим кратким текстом желим да укажем на неправилно скован, ненаучни појам, на то ко га је измислио, у које сврхе и на крају изводим став, из чињеница представљених, о томе - коме приличи да такав термин користи. У питању је термин – хомофобија.
Корен и основно значење
Етимолошки, кованица је на првом месту, благо речено, проблематична. Хомо на грчком значи истоветан, једнак, а фобија представља најчешће ирационални страх. Тако да би значење било следеће – ирационални страх од истоветних ствари. Пружићемо хомофобији и другу шансу. Наиме, покушаћемо да корен самог термина пронађемо у комбинацији латинског и грчког језика. На латинском хомо значи човек. Дакле, сам термин нема никаквог смисла употребљавати при описивању особа које критички приступају проблему хомосексуалности и аргументовано бране традиционалне породичне вредности. Непримереност се огледа и у томе што се тим термином експлицитно указује на стање менталне поремећености или болести велике групе људи, без икаквог научног дијагностичког процеса, већ само на основу предрасуда и претпоставки.
Појам, његов стваралац, (зло)употреба
Када погледамо боље, увидећемо и узрок тог бесмисла. Налазим за сходно да укажем на то ко је, у које сврхе и када оформио ненаучни термин -хомофобија. Џорџ Вејнберг (George Weinberg, Јеврејин), психолог и „геј“ активиста, је измислио спорни термин 1972. године, поменувши га у својој књизи. Лочигно и по аутоматизму, хомофобија постаје значајно оружје разних сумњивих организација, једног дела хомосексуалаца и њихових савезника. Наравно, поменути су просто одушевљени Џорџовим тенденциозним и субјективним писанијама. Опет, битно је нагласити да је сам Џорџ „геј“ активиста и самим тим идеолошки и политички обојен, на чудан начин. Никако се његов измишљени термин не може узимати као некакав медицински појам, већ искључиво као политичко-пропагандни.
Спорни појам се масовно употребљава како би се означили сви они који се усуде да проговоре нешто у одбрану традиционалних вредности, у одбрану саме породице, оних који се противе легализовању хомосексуалних бракова, усвајању деце од стране истих и тако даље. Дакле, сви они имају ирационални страх од истоветних ствари или од људи? Сви они који мисле различито од пропагатора такозваних „геј“ права бивају етикетирани као психички болесници; као особе које су опседнуте ирационалним страхом према идентичним стварима. Сложићемо се да је ово апсолутно непримерено, надасве погрешно, ненаучно и у корену злонамерно. Колико је познато хомофобија није никада спомињана званично као болест, те стога спорни термин не може бити ни клинички, иако људи који га користе означавају неистомишљенике као клиничке случајеве.
Овај накардни термин данас користе многи, па и они којима то не приличи. Пропаганда је учинила своје. Из свега наведеног, извлачим закључак да термин хомофобија могу користити припадници разних злонамерних „геј“ организација (њима приличи), док су остали који се служе хомофобијом заведени њиховим лажним учењима. Посебно напомињем да се злонамерне „геј“ организације никако не боре за истинска права хомосексуалаца, већ се боре за успостављање новог система вредности и тако само злоупотребљавају несрећне појединце којима је свакако потребна помоћ. Молим све људе, а међу њима и хомосексуалце, да одбаце овај термин као ненаучан, и да тиме учине услугу себи, како би их у друштву више ценили. Такође, имајмо на уму да постоји вероватноћа да је свако ко користи овај термин уствари злонамерни пропагатор, а самим тим и генератор лажи и деструктивац.
Напомена. „Геј“ сам у тексту поставио под знаке навода, зато што је то још једна злоупотреба и искривљење значења речи. Реч геј (која је највероватније француског или германског порекла), преведена са енглеског, има следећа значења: весео, радостан, шаљив, живахан. Тачније, такво значење (уз неке варијације) је било актуелно од XII све до XX века у којем се изворно значење наведене речи све више деформише.
Препуштам вама да изведете коначни закључак, а ја ћу уместо њега да цитирам Димитрија В. Љотића („ЗАКОНИ ЖИВОТА“):
Младост и љубав су вечити. И што лепша младост, то дивнија љубав, то снажнији и већи народ.
Али бестидност, раскалашност и разузданост не само да нису вечити, већ је сигурно да народ, на чијем образу нестаје стида, у чијим се недрима бестидни и разуздани живот рађа - тај народ може сигурно да сматра све то не као знак своје снаге, већ као поуздан знак свог потпуног пропадања.
Будите цели људи, а не половни, и целе жене а не половичне. А цели ћете бити само на тај начин, ако претходно загосподарите духом својим, душом својом, ако тамо реда направите. Ко не може реда направити у својој души, не може га заиста направити ни изван ње.
Pet Okt 09, 2009 12:26 pm