Демократија / Обнова монархијског идеализма

Демократија се заснива на „народном“ признању, она је изборна установа. Међутим, народна воља се не сме схватати као нека воља тренутног народног колектива, воља савременика, као што се подразумева када је реч о „народном представништву“. Воља народа се не може никако поистоветити са вољом бирачког тела. Воља народа подразумева народ као историјски ентитет, као ланац нараштаја. „Једна нација – то је биће које има за собом прошлост, испред себе будућност, а у датом тренутку није прост збир њених чланова.“1
Данас се под речју демократија подразумева покрет, каквом је задао правац Русо, произашао из Револуције. Под демократијом се да поновимо владавина некаквог народа. „Какав је уопште тај "народ"? Реч ,,демос" се у Светом Писму појављује укупно четири пута (у апостолским посланицама), сва четири пута у негативном контексту. Изворни израз за народ је ,,етнос" и означава његово расно и културно-историјско порекло. Од тог елементарног облика он може да се уздигне до "лаоса" — освештаног народа који је способан за самосталан цивилизацијски развој, пре свега у етичком и духовном, потом и у материјалном смислу; или, пак, може да се сроза до "демоса" — до руље која у материјалном благостању види једини цивилизацијски смисао и која не бира средства да га оствари.“2 Демократске реформе политике, привреде и друштва су генерално дале лоше плодове. У пракси, демократија није постигла ни слободу ни једнакост ни братство. Једино је народу дата илузија да је суверен и да влада преко представника које бира. „Народи се најтеже одричу сличних обмана које ласкају њиховој сујети“.3 Демократија је дала неограничену власт некој већини која је ослобођена сваке одговорности. Демократија за једино мерило узима број. Све квалитативне вредности своди невешто на квантитативне. Сви бирачи су сведени на број један, без обзира на разлике у природној и социјалној вредности њиховој. Момир Николић указује да је ово највећи апсурд демократије и уједно њена највећа догма.
Битан моменат је следећи – народне масе нису компетентне да одређују државну политику. Није слобода садржана у том праву гласа, тренутно стање у Србији је такво да већина народа не познаје програм ни једне политичке партије, нити их то занима. О каквом одлучивању или бирању је онда реч? Шо је сасвим лепо рекао – „Демократија је када некомпетентна већина бира корумпирану мањину“. „Када се једном установи да власт припада народу, дакле да је свачија и ничија, да се са мало воље, умешности, труда може отети, када се међу завађене странке баци власт као кост међу гладне псе, онда се не треба чудити што је ове свим средствима отимају и што њихова борба пружа призор од којега се глава окреће.“4 За демократску власт је гажење слободе питање опстанка. „Никада грађани нису били мање свесни својих посебних интереса ни мање удружени да их бране него у поретку који им је, проглашујући их суверенима, ставио у дужност оно што им само по изузетку може припадати, старање о општим интересима заједнице.“ „Општа је заблуда умерених да се демократија може ограничити. Закон је демократије да увек иде лево куда је неодољиво носи природни развитак њених начела. Демократија се најмање може ограничити у младим друштвима где нема никаквих сила на које би се ово ограничење ослонило. Своју заблуду умерени су платили тиме што их је демократија дедом посејала дуж својега пута.“5

1 Димитрије В. Љотић – Закони живота
2 Душан Стојановић – Демократија – тројански коњ новог светског поретка
3 Момир Николић – Критика демократије
4 Момир Николић – Критика демократије
5 Момир Николић – Критика демократије


Р4тн1к










Следи корисно дело:

Драгош Калајић - Обнова монархијског идеализма

http://www.mediafire.com/?sharekey=7119fd656c9200554c17ca8801618ef7e04e75f6e8ebb871

Али није ми јасно-зар ниси у сукобу интереса ако си истовремено члан једне парламентарне странке која се залаже за републичко уређење и власт изабрану демократским путем,а опет пропагираш Љотићевски југословенски интегрализам,који ниподаштава парламентаризам и бори се за сталешку монархију?

Наравно да нисам у "сукобу интереса" (морао сам да ставим под знаке навода, тачније да те цитирам) зато што нисам члан партије.

А,онда се извињавам искрено,учинило ми се негде да си написао да си члан СРС-а